Modeliranje menadzerskih zahteva za informacijama
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 17

Uvod
U savremenim uslovima poslovanja javlja se potreba za velikim brojem raznovrsnih informacija. Investitori, kupci, dobavljači, zaposleni, mediji, i druge zainteresovane strane, žele da saznaju kako će se poslovni sistem izboriti sa novonastalom situacijom, i da li će poslovanje biti uspešno nastavljeno. Da bi se to postiglo neophodno je stalno stručno usavršavanje menadžmenta, standardizacija poslovnih procesa kao i sertifikovanje za odgovarajuće standarde kvaliteta. Od načina upravljanja menadžmenta zavisi u kojoj će meri poslovni sistem imati negativne posledice, kao i da li će za menadžere kriza biti samo opasnost ili će je iskoristiti kao povoljnu priliku.
Modelovanje menadžerskih zahteva za informacijama se zasniva na znanjima o poslovnih sistema u kontekstu savremenih političkih, ekonomskih, poslovnih, bezbednosnih i drugih rizika, kao i na usvajanju individualnih i timskih kompetencija za identifikovanje, analizu i procenu rizika, izbor i primenu adekvatnih strategija u procesu odlučivanja i integralnog upravljanja kriznim rizicima u poslovnim sistemima.
Pre nego što se donese odluka o primeni odgovarajućeg modela najčešce se uvodi tzv. krizni menadžment koji ne predpostavlja samo promenu postojeceg menadžmenta ili dovođenje novog, već uspostavljanje takvog ambijenta u poslovnom sistemu koji zahteva brzu i usmerenu akciju svih nivoa poslovnog sistema. Krizni menadžment prvo identifikuje situaciju i daje dijagnozu stanja, analizira proizvodne, tržišne i finansijske karakteristike preduzeća pa tek onda preduzima mere izlaska iz krize ili strategiju zaokreta. Optimalna je situacija u kojoj menadžment predviđa moguće delovanje krize i ima dovoljno vremena i mogućnosti da se tome prilagodi. Postojeći menadžment se često menja zbog uloge koju je imao u neblagovremenoj identifikaciji pojave i rasta krize, sopstvenih grešaka koje je činio iz nemara ili neznanja. Teško je očekivati da isti menadžment bude sposoban da da rešenje izlaska iz krize. Signali krize, čak i oni slabi se ne smeju ignorisati. Ukoliko je kriza uzela maha, a u međuvremenu se nisu preduzimale odgovarajuće aktivnosti, odgovornost je isključivo na menadžmentu. Kao odgovor menadžmenta na krizu najcešći modeli su reorganizacija poslovnog sistema ili promena organizacione strukture, downsizing ili smanjenje veličine organizacije, različiti modeli revitalizacije ili ozdravljenja poslovnih sistema, a vrlo često se koristi model restrukturiranja poslovnog sistema kao način kompleksnog zaokreta i izlaska iz krize. Koji od modela prihvatiti kao odgovor na krizu poslovanja nije jednostavno preporučiti. Kada je menadžment poslovnog sistema u dilemi, mogu se angažovati konsultanti, što je uobičajena praksa u svetu koja daje odlične rezultate. Poslovne strategije u kriznim situacijama koje menadžment može da primeni u poslovnom sistemu mogu biti strategija redukcije (npr.: napuštanje nekih aktivnosti poslovnog sistema, sužavanje proizvodnog programa, dezinvestiranje) ili strategija oporavka ( npr.: brzo sprovođenje akcija jer je faktor vreme od suštinskog značaja, snižavanje troškova). Poslovni modeli upravljanja u kriznim situacijama koje može primeniti menadžment mogu biti simulacioni modeli ( testiraju se alternativni tokovi akcija), modeli scenarija (analiza alternativnih scenarija za različite moguće ishode iz kriznih situacija) i portfolio modeli (brzi pregled situacije u odnosu na okruženje i interne snage poslovnog sistema). Da bi se prevazišle krizne situacije u poslovanju potrebno je primeniti simulaciju krize kako bi učesnici iskusili koje je korake potrebno preduzeti, formirati krizni tim i upravljati kriznom situacijom. Neophodno je da menadžeri primene strateško planiranje sa osvrtom na potencijalne krizne situacije, da definišu problem, da rade timski itd.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]